Kada njena kćerka Lejla iznenada umre, Fatima pristaje da donira svoje organe onima kojima su najpotrebniji. Lidija Stojanović iz Beograda dobila je Lejlinu jetru, zatim su ona i Fatima dobijale poruke jedna od druge posle 6 godina, a ubrzo bi hrabra žena zagrlila devojčicu, rekavši da je njena Lejla i dalje živa preko nje.
Lidija Stojanović (35) iz Beograda već šest godina živi na jetri Lejle Emši (20) iz Bijeljine. Lejla Emši umrla je iznenada u januaru 2018. nakon što je pretrpjela rupturu aneurizme mozga.
Od dana kada se probudila iz anestezije nakon operacije, Lidija je htela da upozna porodicu donatora i da im kaže „hvala“, koji su smogli snage da pristanu na njenu donaciju u najtežem trenutku svog života. Organi moje ćerke su donirani onima kojima su najpotrebniji.
Onda je svuda tražila, ali ništa nije našla. Tek u junu prošle godine, kada joj se javila Lejlina majka Fatima Emšija, smogla se hrabrosti da za Kuril kaže da se juče njenoj jedinici Lejli iznenada pozlilo, šta se tog dana dogodilo, kako je saznala da je Lidija dobila jetru svoje ćerke, kako je želela da što pre zagrli devojčicu i da je njena Lejla još uvek živa u njenom telu.
“Mama, imam glavobolju i ukočen mi je vrat.”
18. januara nije bilo naznaka da će se desiti strašna tragedija u kući porodice Emšija u Bijeljini. Njihova dvadesetogodišnja kćerka Lejla, studentica novinarstva u Tuzli, veselo se nasmiješila dok se spremala za vjenčanje svoje tetkine sestre. Odlaganje testa zbog proslave samo joj je malo smetalo, ali nije htela da propusti tako važan dan u životu svoje sestre.
– Nakon građanskog vjenčanja u opštini, Lejla odlazi kući da se odmori i pripremi za večernji provod, gdje bi se mladi trebali okupiti kako bi nastavili slavlje. Doneo sam joj nešto za jelo i sve je bilo u redu, a onda mi se odjednom požalila: “Mama, mene boli glava i ukočen vrat”, rekla mi je. Mislio sam da je oprala kosu i izašla mokre glave. Ali bolovi nisu prestajali, već su postajali sve intenzivniji – kaže Fatima Emšija.
Tada je shvatila da treba kod ljekara i odmah je pozvala supruga i pozvala taksi da ih odveze u bolnicu u Bijeljinu.
– Kada smo ušli u taksi, Lejla je jedva hodala. Na kolicima su je odvezli u Hitnu i dok su je pregledali pala je u komu. Dobila je CT i rekli su nam da je u pitanju aneurizma i da Leila ima krvarenje u mozgu. Njen muž je pitao lekare da li može da bude prebačena u Beograd i oni su pristali.
“Nije dobro, mozak mi pliva u krvi.”
Putuju u Beograd…
Lejla, koja je bila u komi, bila je u kolima hitne pomoći, Fatima je bila u autu, zajedno sa Lailinom sestrom Alisom i njenim mužem.
– Na ulazu u beogradski Urgentni centar sačekao nas je rođak Dragan i rekao nam je da je Lejla pregledana i da je njeno stanje veoma loše. Sedeli smo i čekali, a doktor je izašao i rekao nam da Lajlin mozak pliva u krvi, da joj je aneurizma pukla i da nema izlaza. Nije lagao niti nam davao lažnu nadu, bio je direktan. Pitao sam da li mogu da je upoznam i oni su pristali.
Moja Lejla će zaveštati svoje organe
Kada je Fatima sutradan otišla u bolnicu, doktor joj je polako, biranim riječima, rekao da je Leguira živa samo zbog uređaja na koji je povezana.
– Onda me je doktor pitao da li bih pristao da doniram Lejline organe. Mislio sam da će se ovo svidjeti mojoj Lejli, uvijek svima pomaže, bavi se humanitarnim radom. Razgovarali smo i o donaciji organa dok smo gledali emisiju, a Lejla je nastavila: “To je tako lijep, human gest. Kad neko ne može da živi, zašto drugi ne mogu?” Nakon što sam nazvala muža, a on mi je rekao da uradim kako sam smatrao da treba, i rekao sam, “Da, možete uzeti Lailine organe i dati ih svakome kome su potrebni.”
Doktori su tada rekli Fatimi da su Lailina jetra i jedan od njenih bubrega presađeni onima kojima su bili najpotrebniji, ali ne i njeno srce jer je tako dugo bila na respiratoru.
– U tom trenutku, sve što sam želeo je da spasim nečiji život. Ali kako je vrijeme prolazilo, često sam razmišljao o osobi koja je dobila Lejlinu jetru i bubreg. Mislim da i moj muž to želi da zna. Tada mi je rođak rekao da je video na TV-u da je one noći kada je moja Legira umrla, devojčica iz Beograda dobila jetru. Počeo sam da tražim na internetu i pojavilo se Lidijino ime. Zamolio sam Bojanu, ćerku Lejlinog kuma, da mi pomogne i ona je kontaktirala Lidiju na Instagramu da joj kaže šta se dogodilo i Lidija joj je dala svoj broj telefona. Prvo sam joj poslao poruku i razgovarali smo.
Suze teku kao reka
Fatima kaže da nikada neće zaboraviti svoj prvi razgovor s Lydijom prošlog juna.
– Bilo je toliko emotivno da smo Lidija i ja pokušali normalno da razgovaramo, ali smo oboje na kraju plakali. Tek kad smo sljedeći put razgovarali, osjetio sam olakšanje što je spašen mlad život. Mislim da je to najveća stvar koju čovjek može učiniti. Ne volim čak ni da slušam priče o ljudima koji pominju da određene religije to ne dozvoljavaju. Ako neko spasi tuđi život, zašto je to grijeh? To je glupost.
Lejla i Lidija su kao bliznakinje
“Lydia i moja Lila su veoma slične. Svaki put kada komuniciramo jedna s drugom, vidim koliko istih osobina dijele, poput sestara bliznakinja.”
Fatima nije krila koliko je sretna što je Lidiga dobila kćerkinu jetru jer je toliko nalikovala na Lajlu.
– Lidija je veoma slična mojoj Lejli. Svaki put kada se čujemo, shvatim koliko istih osobina dijele, poput sestara bliznakinja. Ne mogu vam objasniti olakšanje koje sam osjetio znajući da je Lidija živa i da je dio mene, Lila, još uvijek živ. Jedva čekam da Lidija dođe u Bijelinu i da je čvrsto zagrlim.
Lidija se razboljela kada je imala samo 11 godina i dijagnosticiran joj je autoimuni hepatitis. Od tog trenutka znala je surovu istinu – transplantacija jetre bila joj je jedina šansa za preživljavanje.
Lejla je student novinarstva u Tuzli, a svi koji je poznaju kažu da je pametna, lijepa i ambiciozna djevojka. Imala je samo nekoliko desetina indeksa, a voljele su je kolege i profesori. Sanjala je da postane veliki novinar i imala je milion planova, nažalost prekinula ju je prerana smrt.
