– Ona iznosi toliko laži i neistina da ih jednostavno ne razumem! Bio sam tako uznemiren, zbunjen i iznerviran kada sam pogledao video i neko mi ga je poslao i shvatio sam da nije tačan. Ovo mi slama srce, ona je moja ćerka. Šta je uradila sa testamentom i svime oko kuće što joj je deda ostavio – počinje priču Novica.
– Moj otac joj je ostavio nasledstvo. Ne želim da ga rastavljam i osuđujem sebe jer sve ide odlično, radi – kuća i imanje, posao, životinje, selo… opet će to biti nešto što će ostati mojoj djeci. Međutim, kada sam potpisao testament, šest meseci kasnije moja ćerka Snežana se izopačila i rekla mi, da tako kažem, na čisto seljački način: „Tata, ovo je moje“. Čekaj brate kćeri normalna tvoja, ali evo me, radim. Imanje, kuća, kokoši, ćurke, voćnjaci, vinogradi, njive… na vama je, a ja sam tu da radim i izdržavam porodicu. Rekao je: “Ne, ne može ovako, moje je. Prodaću ga, treba mi novac, ne trebaš mi više na mojoj adresi”. Prošli mjesec, dva su, po mom mišljenju, bila neprikladna.
U testamentu je jasno stavio do znanja šta kome pripada.
– Dobila je traktor od svog dede testamentom. Sve kuće, garaža, jedna kuća, druga kuća, podrum, imanje, tri hektara zemlje… i ona je sve dobila. Što se mene tiče, otac mi je zbog službenih obaveza morao ostaviti četiri jutra zemlje i svinjac i po, kao i majku, ženu mog djeda. Majka mi je dala tri tora za svinje i osam jutara zemlje i to je legalizovano. Imam 40 kvadrata legalne farme svinja i 8 ari zemlje i kao sin sam jako zadovoljan…to je moje, a ostalo pripada mojoj ćerki.
Ovaj “elitni” učesnik ga je, kako kaže, na kraju izbacio iz kuće, zbog čega su on i supruga morali da nađu podstanara.
– Snežana mi je rekla da više nisam potreban na njenoj adresi. Došlo je do svađe. Prodala mi je prasad, prasad, jagnjad, ovce i rekla: “To je moje.” Sa mamom sam po ceo dan brao trešnje, a ona je uveče sela na traktor i otišla, predajući ruke, optužujući: „Jebi se, tata“, rekla je „to je moje“! Rekao sam ženi: “Spakuj stvari, nema više života ovdje, idemo”. Izbacila nas je iz kuće. Imamo prijatelje i rodbinu u Smederevu, zvao sam ih i našli su mi stan u kome sada živimo kao podstanari. Sneža je vlasnica kuće, ostavio joj je deda, ali opet, ja sam sve radio i održavao, mi smo porodica, kuća, treba da živimo. Sneža i ja nismo razgovarali mesec dana pre nego što je krenula u rijaliti. Prodala mi je mašine, rotacionu kosilicu, prskalicu, traktor…uverila nas je da će kupiti manju mašinu i onda rekla: “Taj je samo za glupu Priču o maloj budalici”. Tada sam joj svašta pričao jer sam bio uzavreo. Ona je isjekla osamdeset metara drva, prodala mašineriju, a ja sam prodao staro gvožđe Rimljanima.
Na pitanje da li je on zapravo prijavio svoju ćerku da ne brine o svojoj baki, Snezin otac je rekao:
– Ovo su samo neke od većih priča, nisu za telefoniranje, već za sjedenje i razgovor, stavljanje papira na sto i sve lijepo objaviti. Prijavio sam je socijalnoj službi jer ako su ti baka i djed prepustili svu kuću, ti moraš brinuti o toj baki. „Nemam nikakvu obavezu, nemam obavezu u svojoj oporuci da brinem o svojoj baki“, rekla mi je. Dakle, gdje su njeni moral i moral? Ta baka ti je ostavila svu imovinu, a ti si je šutnuo a da je nisi ni pogledao? ! Gdje ti je duša? ! Potpuno sam razočaran u Snaids i nikada više u životu neću razgovarati s njom. Ona je mrtva za mene. Ono što mi je uradila, izbacila me iz kuće… mene i njenu sestru. Sa majkom (moja prva žena) je otišla u socijalni centar i izbacila Draganu (sestru) i njenu ćerku iz kuće na ulicu.
