Često se roditelji suočavaju sa nepotrebnom brigom za svoje dijete, a ova priča ilustruje zašto je ponekad bolje prepustiti stvari prirodnom toku.
Jednog dana, žena je došla Bogu noseći tešku torbu, vidno umorna i zabrinuta.
“Bog je upitao: ‘Ženo, jesi li umorna? Skini teret sa ramena i odmori se malo.'”
Ona mu odgovori: “Hvala, ali brzo moram nazad. Bojim se za svoje dijete.”
Zašto se ne opustiš i ne oprostiš sebi, upitao je Bog.
“Bojim se da će se nešto loše dogoditi mojim djecom. Molim te, zaštiti ih”, molila je.
“Uvek sam ih štitio. Zašto sumnjaš u mene?”, odgovorio je Bog.
“Nisu sve greške fatalne; one uče tvoju djecu da budu opreznija”, objasnio je Bog.
Žena je objasnila kako uvijek nosi vreću slame da ublaži njihove padove, ne želeći da njena djeca osjete bol.
Bog je tada stvorio viziju njenog sina kako se bori da se oslobodi slamke koja ga sputava. U frustraciji, zapalio je slamu oko sebe.
“Vidiš li šta se dešava kada previše štitiš? Ne učiš ih da prepoznaju bol i slobodu izbora”, rekao je Bog dok su plamenovi gutali sve oko sina.
Žena je shvatila svoju grešku i pitala Boga da li bi trebala prestati da se brine.
“Budi tu za svoju djecu, ali ne dopusti da tvoja briga postane njihov zatvor. Poveri se meni i dozvoli mi da ih vodim. To je stvar vere”, savetovao je Bog.
