Trebali bismo stvoriti društvo u kojem su ljudi miroljubivi i tolerantni. Kada rade, ne gube ni minut svog vremena, tako da im ne dozvoljavamo da sede na radnom mestu bez ikakvih obaveza. Nebojša Matić je ovu filozofiju nosio tokom svoje karijere i nedavno je nagrađen nagradom za trenera godine. Ono što svi znaju o njemu u Srbiji, pa i šire, jeste da u njegovoj kompaniji radna nedelja traje četiri dana, a radnici imaju čak 52 produžena vikenda. Stoga, ne radim svaki petak.
– Naša kompanija proizvodi jedan proizvod dnevno, bez prekovremenog rada. Sve je u dobroj organizaciji, odnosno pokušaju da se sve završi. Najveći problem za Srbe je što ne razumeju pojam vremena. Ostavite po strani novac i sve ostalo, vrijeme je danas jedini resurs. Prvobitni plan je bio postići iste rezultate za pet dana u jednom kraćem danu, što je bilo dovoljno teško. Onda moramo biti efikasniji da bismo dobili povišicu. Ako peti dan niste otišli na posao, niste potrošili novac, a sada ste kod kuće, imate vremena za kupovinu, popiti kafu sa prijateljima, a postoje 52 mogućnosti da odete negde na dugi vikend, onda morate kupiti više, jer isto Ne možete preživjeti od plate. E, u tome je problem – otkriva Matić.
Jedini u Srbiji
Mikroelektronika, čiji je vlasnik i direktor Nebojša Matić, jedina je kompanija u Srbiji, dok u Sjedinjenim Američkim Državama postoji oko 20 kompanija koje rade četiri dana u nedelji. Na listi je manje od 100 zaposlenih jer ih omogućava velika automatizacija. U proizvodnji rade četiri dana, a do kraja 2025. ova praksa će biti dostupna svima. Iako su IT kompanija, njihova fluktuacija zaposlenih iznosi samo dva posto. Statistika pokazuje da je 80% zaposlenih u kompaniji najmanje pet godina, što je odlično za IT.
U obrazloženju nagrade koju mu je dodelilo Udruženje menadžera Srbije navodi se da je Nebojša prepoznat kao osoba koja je doživela dalji razvoj i širenje kompanije zbog izuzetnih poslovnih inicijativa i rezultata, inovativnog i vizionarskog pristupa. Gledajući samo profit, promovišemo i napredak svih u društvu. Jedan od razloga je naravno implementacija četverodnevne radne sedmice:
– Neću poštovati zaposlene produžavanjem vikenda, oni su to zaslužili. Ne znam odakle vam ideja da direktor Nebojša Matić voli da radi petkom. Volim svoj posao, ali ako mogu da ga obavim za četiri dana, a onda idem u pecanje peti dan, ja sam broj jedan.
On je tvrdio da su sve naše ideje teške samo zato što su jednostavne. Prema njegovom mišljenju, danas je najteže napraviti novu malu crnu haljinu. Isto važi i za četvorodnevnu radnu sedmicu.
– Prvo smo počeli da skraćujemo svaki radni dan za 30 minuta, pa sam morao da kontrolišem radnike i da vidim da li ostaju duže. U sljedećem kvartalu radno vrijeme je skraćeno za sat vremena. Onda pazite da na vrijeme napuste prostore jer uvijek stoje ljudi u hodniku i razgovaraju s prijateljima i onda moraju ostati duže ili doći u subotu. Pa, to nije dozvoljeno. Uvođenje četvorodnevne radne nedelje bio je ples između menadžera i zaposlenih. Matić je rekao da su nakon samo šest meseci videli beneficije koje su dobili i da su se vratili na pravi put.
Čim je Neboisa spomenuo svoje planove svom osoblju, shvatio je da unošenje novina na radno mjesto neće biti lako. Polovina ljudi ne želi da skrati radno vrijeme, što je i logično jer ne znaju ništa o tome. Oni misle da će trčati niz prolaz, primijeniti se da postignu bilo šta i živjeti po motu “Ovako se osjećam dobro”:
– Nisu imali pojma šta im nudim. Sada ovdje možete pričati o čemu god želite, samo ne o tome da se riješite slobodnih petka. Ova tema je strogo zabranjena, možete me nazvati u utorak u ponoć i zamoliti da dođem na posao, ali u petak me ne dirajte. Nema povratka. Mislim da je dobro, pa neću biti prvi koji će ga uzeti.
Matić smatra da je ovaj potez veoma jednostavan, ali istovremeno i složen. Prvo je morao nagovoriti radnike da to prihvate. Pola ljudi to ne želi ni da čuje, pa ih druga polovina nagovori na to. Teško se složiti:
– Ima ljudi koji žele sve i postoje ljudi koji ne žele sve. Ono što žele, žele i ono što im ne treba. Oni bi pristali da rade jedan dan u nedelji iako bismo mi bankrotirali za šest meseci. To je isto kao da živiš na Menhetnu od srpske plate.
Svi radnici su gazde
Na novine sam navikao od početka proizvodnje i postigao sam nevjerovatne rezultate. Prvobitno su imali 21 radnika, a sada ih ima 11. Napreduju i odlaze na bolje poslove.
– Imaju samo jednog šefa, a ostali ne znaju ništa dok im se ne kaže šta da rade. Sada imamo 11 radnika, svi su gazde i sve znaju. Sve su naučili kada je u pitanju njegov petak.
Nakon dva kvartala u kompaniji su shvatili da samo trebaju vježbati fokus jer mogu imati natprosječno zaposlene, ali da nisu fokusirani na posao, ništa se neće postići:
– Klinac te zove i pita gdje su ključevi, mama te provjerava, skroluješ po portalima na telefonu… gubiš dragocjeno vrijeme. Ali ako ne želite da pričate o poslu od četvrtka do ponedeljka, onda se morate drugačije postaviti. Kada smo ovo popravili, problem je prestao.
Prvi pokušaj četiri dana osmosatnog rada bio je katastrofalan. Mesec dana kasnije, kada je Neboisa pitao radnike kako im je, oni su skoro jednoglasno odgovorili “isto”, a isto je važilo i za drugi, treći i četvrti mesec…
– Tek šestog dana sam dobio tačan odgovor: “Četiri dana nam možete raditi šta hoćete, ali petak ne diraj!”. Oni vide vrednost života i shvataju da sada imaju vremena da se obrazuju, napreduju u životu, ko nije našao partnera, uživaju sa porodicom…dat im je bolji život.
Plate su veće nego u Njemačkoj
U preduzećima sa četvorodnevnom radnom nedeljom plate su povećane za 20 do 25 odsto od uvođenja ovog principa rada. Prosječna plata sada prelazi 2.000 eura. U Appleu u Minhenu pet inženjera zarađuju više od svojih kolega. Drugim rečima, posrednik sa pet godina iskustva u Minhenu zarađuje 60.000 evra godišnje, što je ekvivalentno neto plati od 3.000 evra u našoj zemlji.
Na pitanje šta govore njegove kolege, Matić je odgovorio da sve to zvuči predobro da bi bilo istinito.
– Čuli su me, znali su da ne pričam gluposti, ali mi nisu vjerovali. Mnogo pričamo o održivosti, ali niko nikada ne koristi termin održivost zaposlenih. Šta su oni ako ne resursi? Koliko bi kompanija vrijedila bez njih?
Matić vodi kompaniju vođenu principima standardizacije i uštede vremena kroz naše proizvode, koji su alati za razvoj elektronskih uređaja.
– Novi proizvod bez presedana lansira se svaki dan već sedam godina. I to bez ikakvog truda. Mislili ste da se rastajemo, ali to nije bio slučaj. Proizvod pripremamo tri mjeseca unaprijed, tako da danas pripremamo stvari za puštanje u prodaju u martu. Uz motivaciju da rezerviramo, imamo slobodno vrijeme i bez stresa. Sve što je u kalendaru pripremljeno je unapred. “Uprava, nisam znao šta je to novi proizvod danas dok ga nismo videli na našem sajtu”, rekao je Nebojša.
