“Organizam prirodno teži ka skladištenju masti, što otežava gubitak težine. Milion je načina da gomilamo masnoće, ali nijedan efikasan način da ih se riješimo. Zbog toga je držanje dijete teško, stalno smo gladni, nezadovoljni i depresivni, što se retko spominje. Priroda favorizuje debljinu, a imamo dokaze da su gojazni ljudi često vitalniji,” kaže prof. dr Branimir Nestorović.
Prema njegovim rečima, nedavno je objavljena studija koja je pokazala da umjereno gojazni pacijenti imaju dvostruko manju stopu smrtnosti nakon teških kardiohirurških operacija u poređenju sa mršavim pacijentima, jer “priroda predviđa da budemo malo debeli zbog termoregulacije i održavanja optimalne težine.”
“Ako želite da izbegnete štetne efekte gojaznosti, to je jednostavno: ne unosite prevelik broj kalorija. Fokusirajte se na kvalitetne kalorije, kao što su proteinski doručak, voće i povrće. Stroge dijete su veoma teške. Volim da govorim svojim studentima o knjizi Vokija Kostića ‘Kako sam pojeo sebe’, u kojoj opisuje kako su mu doktori zabranili da jede masno, pa je danima stvarao samo tužne melodije za film ‘Ko to tamo peva’. Jednog dana, prekršio je dijetu, pojeo jagnjeći but sa krompirom i tada je stvorio kompletnu muziku za film,” objašnjava Nestorović.
Prema njemu, normalna ishrana tokom dana znači da se posle 6 uveče konzumira samo voda ili nezaslađen čaj. Popularan je i dvodnevni post, koji je deo pravoslavne tradicije, gde se dva puta nedeljno unosi samo 500 kalorija. Ako je prosečnoj osobi potrebno oko 2000 kalorija dnevno za normalno funkcionisanje, ovaj post je vrlo jednostavan. Ovsena kaša i nekoliko voćki dva puta nedeljno mogu pomoći da se izbegne osećaj gladi i prejedanje,” savetuje Nestorović, dodajući da dan posta stimuliše imuni sistem.
“Naučno je dokazano da unos hrane oslobađa dopamin, što nas čini zadovoljnima. Problem kod gojaznih ljudi je što konzumiraju veće količine hrane, što smanjuje lučenje dopamina, pa moraju jesti sve više da bi postigli isti nivo zadovoljstva. Takođe, smanjuje se lučenje hormona leptina, hormona sitosti, pa nemaju osećaj zadovoljstva nakon jela i ponovo su gladni.”
Nestorović preporučuje uzimanje integralnih žitarica nakon obroka jer one stimulišu sintezu hormona irisina, koji normalizuje insulin. “Gladni smo zbog visokog nivoa insulina, pa nije loše završiti obrok sa integralnim žitaricama i čašom crnog vina,” zaključuje dr Nestorović.
