Priče poput ove često potvrđuju koliko obični ljudi, svojim nesebičnim gestama, mogu ulepšati putovanje i ostaviti doživotne uspomene. Porodica iz Kragujevca, koja je izabrala Tuzlu kao svoju destinaciju za vikend, možda nije znala šta da očekuje, ali je svakako dobila mnogo više od samih turističkih doživljaja. Njihova priča osvetljava toplinu i gostoljubivost jednog čoveka iz Tuzle koji im je pružio ruku pomoći u trenucima nesigurnosti.
Sve je počelo kada su, posle duže potrage za parkingom, stigli do robne kuće “Tuzlanka”. U očajničkoj potrazi za mestom, odlučili su da stanu sa strane i upale sva četiri žmigavca. U tom trenutku, prilazi im nepoznat čovek, krupan i odlučan, i gestikulacijom im daje znak da spuste prozor. Prvi instinkt porodice bio je prirodna nelagodnost, jer su ipak bili stranci u drugom gradu, s tablicama iz Srbije, nesvesni kakva ih reakcija čeka. Međutim, situacija je brzo poprimila sasvim drugačiji ton kada im je čovek pružio ruku, pozdravio se s njima i s decom, i ljubazno upitao da li im je potreban parking.
Ovaj nepoznati čovek iz Tuzle nije se zaustavio samo na ljubaznim rečima. Svoj parking prostor, inače prilično tražen u centru, ustupio je porodici bez ikakvog oklevanja. Opravdao je svoj gest time da će on moći da se parkira negde van označenog prostora, znajući kako da se snađe ukoliko bude potrebno rešiti bilo kakvu potencijalnu kaznu. Time je želio da oslobodi porodicu briga, jer su kao gosti u novom gradu mogli da naiđu na neprijatnosti.
Porodica iz Kragujevca osećala se pomalo neprijatno jer su, nenamerno, doveli svog domaćina u neugodan položaj. Ipak, čovek iz Tuzle ih je brzo umirio i ohrabrio da se opuste, organizuju svoj vikend i uživaju u gradu. Čak im je uplatio tri sata parkinga, smatrajući to malim poklonom da im olakša prve korake po gradu. Pored toga, dodatno ih je uputio kako mogu nabaviti bh. parking karticu, koja košta četiri marke i omogućava uplaćivanje sredstava za parking.
Ovaj divni gest zasigurno je ostavio jak utisak na porodicu. Umesto uobičajenog susreta s procedurama ili birokratijom, dobili su priliku da iskuse pravu toplinu i prijateljsku dobrodošlicu koja je Tuzlu učinila ne samo turističkom destinacijom, već i mestom gde će se uvek rado vraćati. Priča takođe podseća na to koliko sitni gestovi pažnje mogu biti važni za ljude, posebno kada putuju i kada su suočeni s izazovima u nepoznatoj sredini. Takvi trenuci grade mostove između kultura i naroda i pokazuju da je u svakom od nas mogućnost da budemo ambasadori ljudskosti i prijateljstva.
Ova iskustva često ostaju urezana u srcima onih koji su ih doživeli i prenose se dalje, kao pozitivni primeri o vrednostima koje prevazilaze nacionalne i kulturne razlike. Zahvaljujući ovom Tuzlaku, porodica iz Srbije ponela je sa sobom lepe uspomene na Bosnu i Hercegovinu, koje će deliti s prijateljima i porodicom. Na kraju krajeva, ovakvi susreti svedoče o tome da su naša putovanja mnogo više od posete turističkim atrakcijama; ona su prilika za povezivanje i stvaranje trajnih uspomena koje inspirišu i ostavljaju dubok trag.
Hvala Tuzli i njenim stanovnicima što su spremni da ovakvim postupcima grade reputaciju grada kao mesta iskrene gostoprimljivosti.
