Priča koju nam je ispričala Milena, devojka koja je želela da ostane delimično anonimna, nosi snažnu poruku o poštovanju, toleranciji i istinskim vrednostima koje nadilaze sve razlike među ljudima. Ovaj emotivan događaj, koji se odigrao pre par godina u okolini Loznice, ostavio je snažan utisak ne samo na Milenu, već i na sve prisutne – i donosi nam jedan lep primer ljudskosti i poštovanja koji zaslužuje da bude podeljen.
Sve je počelo na veseloj svadbi njene sestre, gde su mladenci, u skladu s običajima, uz trubače i veselu povorku krenuli iz Loznice prema Valjevu na ceremoniju u crkvi i opštini. Uz kolonu automobila, koja je živahno trubila i slavila, našli su se i gosti iz Hrvatske. Među njima su bili prijateljica mlade i njen momak iz Zagreba. Tek su kasnije saznali da su ovi gosti deo povorke. Oni su, poput ostalih, u autu imali srpsku zastavicu kao simbol zajedničkog slavlja.
Međutim, dok je povorka napredovala, mladić iz Hrvatske, primetio je nešto na putu – zastavica, simbol srpske kulture i tradicije, ispala je nekome iz povorke i ostala na putu. Ono što je ovaj mladić uradio ostavilo je neizbrisiv trag u sećanjima svih prisutnih. Naime, on je odmah zaustavio auto, upalio sva četiri žmigavca, izašao iz kola i, umesto da nastavi vožnju, krenuo je prema zastavici. Sa poštovanjem je podigao zastavicu sa asfalta, pazeći da je zaštiti od prašine i automobila, i zatim je bez reči vratio.
Milena opisuje trenutak kada je ovaj mladić, vraćajući se u auto, doviknuo njima u kolima: „Ispričavam se, ali ispala je zastavica (Srbije) nekome ispred nas, pa da se ne gazi i ne prlja na putu.” Reakcija koju su Milena i njeni prijatelji imali u tom trenutku govori mnogo – odmah su mu aplaudirali, zahvalni i dirnuti njegovim gestom, svesni da su upravo bili svedoci izuzetnog nivoa poštovanja prema njihovoj zemlji i običajima. Za Milenu, taj trenutak izazvao je osećaj ponosa i dirnutosti kakav, kako kaže, nikada nije osetila.
Iako se radilo o, na prvi pogled, malom gestu, poštovanje koje je taj mladić pokazao prema simbolu druge države i kulture ostaje važna pouka. Milena se upitala da li bi i njeni sunarodnici učinili isto u sličnoj situaciji, da li bi se zaustavili i podigli zastavu ili bi samo prošli pored nje. Bez obzira na odgovor, priča je inspiracija i podseća nas na moć malih, ali važnih dela koja mogu izgraditi mostove i povezati ljude bez obzira na njihove razlike.
Kroz ovaj jednostavan, ali snažan čin poštovanja, Milena je, kao i svi prisutni, shvatila da su takvi gestovi ono što nas može povezati. Ovaj mladić iz Hrvatske je pokazao više od učtivosti – pokazao je srdačnost, prijateljstvo i poštovanje koje bi trebalo da budu uzor svima nama. Njegov gest podseća nas da ljudskost nema granica, nacionalnost ili pripadnost; ona je univerzalna vrednost koja može, čak i kroz jedan jednostavan čin, doneti radost, mir i poštovanje.
