Brzo je postala popularna po tome što je pjevala domaće hitove poput “Ne zaboravi me” i “U svom telefonu”. I dan-danas se njene pjesme sviraju.Jovana Tipšin je karijeru započela kao sedamnaestogodišnjakinja i niže uspehe. Prisjetila se svojih početaka i kako je stupila na scenu.Karijeru ste počeli sa 17 godina. Koliko je tada bilo teško pronaći mesto na estradi i da li Vam se čini da je danas mlađim generacijama lakše?
– Ranije nije bilo toliko kompjutera, digitalnog, društvenih mreža. Bilo je drugačije. Morali ste sami da se izborite za to da vas neko čuje, vidi. Meni je glas bio važniji i sticajem okolnosti… Prvi CD sam izdala, imam i ploču i kasetu, pa već u 18. sam bila otkriće godine u Domu sindikata. Ali svaki početak je težak. Sad je možda lakše, jer možete sami da se promovišete na mrežama, ali je isto teško. Onda, nisu hteli da vas puste na televiziju ako ne znate da radite svoj posao, to su komisije… Sećam se, kad sam snimala taj prvi CD, njih sedmoro ili osmoro je odlučivalo da li ću biti prihvaćena ili ne. Na nama je uvek prvo da znamo, a onda i da volimo to što radimo. Da imamo sreće i budemo uporni.
Kako su nastali Vaši najveći hitovi, da li postoji neka zanimljiva pozadina?- Na primer „Daleko si ti”. Vraćala sam se od Dragana Brajovića Braje, izlazila sam iz njegovog stana, ulazila u lift i rekla sam mu: „Daj, Brajo, molim te, napiši mi pesmu za dijasporu, za ljude koji su daleko, ‘ajmo nešto „daleko si ti…” I, on mi je napisao: „Daleko si ti, tuđe nebo, tuđi ljudi, tuđe ljubavi, samo ovde sve je tvoje, što me ostavi”.
Stvarno dobra pesma, namenski rađena. Kakva nas situacija okružuje, takve je i pisao, prema tome kakav je realan život. Pogotovo, primera radi, „U tvome telefonu”.
